Pa ti posudi sako
– Mujo, bolan, daj mi onaj tvoj novi karirani sako.- Šta će ti Haso? – Idem malo ganjat’ trebe po vašaru.
– Dobro, evo ti, ali da ga dobro čuvaš. Znaš da na vašarima ima blata. -Čuvam ga k’o oći u glavi, Mujo.
Krene Haso na vašar, ali se već usput napije. I tako odlući da malo dremne dok se ne otrezni za vašar. Skine sako i zakači ga na granu iznad sebe, te leže pod drvo i zaspi. Kad se probudio, vidi da nema sakoa…
Na vašaru zvrjao okolo i odjednom primjeti nekog tipa u ženskom društvu, a nosi njegov (odnosno Mujin) sako.
– Je li, prijatelju, odakle ti taj sako?
– Ma, evo sad pričam trebama, ali mi ne vjeruju. Prolazio sad kroz sumarak na putu ka vašaru i naiđem na pijanca koji spava na zemlji, a sako mu visi na grani… Hasi već pjena na ustima… Al’ ovaj nastavlja: – Šutnem ga nogom, a ovaj ni makac. Drmusam ga – nista. Na kraju mu skinem gače i kresnem ga, a da se ovaj nije ni probudio. Onda uzmem sako i odem. Što pitaš? – Ma čisto onako, sviđa mi se boja a i izgleda kvalitetno.