Neki dan smo žena i ja otišli u grad i ušli u jednu trgovinu. Razgledali smo robu i kupili neke sitnice. Kad smo izašli, pred trgovinom smo našli policajca koji je pisao prijavu za pogrešno parkiranje. Približili smo mu se i ja sam mu rekao: “Zar ne biste mogli imati malo više poštovanja prema starijima? To nam je prvi put, mi smo u penziji i zašto baš nas hoćete da kaznite?” Tip nas nije udostojao ni jednog pogleda i nastavio je mirno da piše prijavu. Tada sam mu rekao da je “Nacističko govno”. Na to je policajac podigao pogled, oštro me gledao trenutak, te odmah nakon toga počeo da piše drugu prijavu za izlizane gume.
Na to mu je moja žena rekla da je “Usrano kopile”. Tip je mirno drugu prijavu pridružio prvoj ispod brisača stakla i nastavio da piše treću prijavu. Potrajalo je to dvadesetak minuta – što je on više pisao, to smo ga mi više vređali i obratno… što zapravo, nema nikakve veze i nije nas uopšte pogađalo. Naime, mi smo u grad došli autobusom…
Eto vidite, od kada smo u penziji, pokušavamo se malo razonoditi i zabaviti, jer to nam je vrlo važno u ovim godinama!
