Mlada Zagorka prodaje jaja na placu.Ostali prodaju jaje po 2 kn, ali ona po 10 . Vrijeme
prolazi, a ona nije prodala nijedno. Njeni joj govore: “Daj mala spusti cijenu ne buš nikad prodala!”, a ona njima: “Bum sačekala, nigde se ne žurim”. Vrijeme se natmurilo kao da će kiša, njeni joj opet govore: “Daj spusti malo …”, a ona njima opet: “Bum čekala, nigdi se ne žurim”. Svi su već digli ruke od nje, kad predvečer prilazi joj jedan gospodin i reče joj: “Treba mi 200 jaja ne pitam koliko koštaju, ali trebala bi da mi pomogneš da odnesem u svoj stan” a ona njemu odgovara: “Nema problema, se nigdi ne žurim”.
Unesoše oni jaja u stan, kad je gospodin upita: “Bili sačekala da spremim neko jelo pa da zajedno jedemo, sigurno si gladna?”, a ona njemu uobičajeno:”Bum sačekala, se nigdi ne žurim”. Pojeli su, kad opet će gospodin: “Bi li sačekala da nam kavicu skuham?” a ona opet njemu : “Pak se nigde ne žurim”. Popili su oni kavu, kad će gospodin opet: “Bi li sa mnom u spavaću sobu imam ti nešto lijepo pokazati, si u žurbi?”, a ona njemu po tko zna koji put: “Pak se nigde ne žurim”. Obavili oni to… kad se zagorka krene slatko smijati I veli: “Kaj buju se moji sutra na placu pojeli od muke, kada im bum pričala … em sam prodala sva jaja po cijeni koju sam tražila,jela, pila i tri puta se ‘kresnula’ ”. Gospodin da je ispravi veli: “Samo jednom smo se …”, A ona opet ono njeno: “Bum sačekala, se nigde ne žurim. !!!!”.
